Novolet zamena
 
   

DIABETES ZAJEČAR
Društvo za borbu protiv šećerne bolesti "Zaječar"
 

   
           
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Vaša pisma | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
 
 
    15. mart 2007.
Prednosti savremenih insulina:
Izazovi i odgovori u kliničkoj praksi

Prof dr Dragan Zdravković -
Insulinski analozi, ishrana i fizička aktivnost kod dece i adolescenata s tipom 1 dijabetesa melitusa

  Back ] Up ] Next ]  
         
  Značaj glikemijske kontrole kod dece i adolescenata s tipom 1 dijabetesa (T1DM)  
  • Faktor rizika za nastanak kasnih komplikacija bolesti1
  • Komplikacije razvija > 50% osoba posle ~12 godina trajanja T1DM s početkom u detinjstvu 2
  • Intenzivna insulinska terapija (MDI ili CSII) u poređenju sa konvencionalnom terapijom smanjuje rizik od nastanka i progresije dijabetesnih komplikacija3

Opšti ciljevi insulinske terapije kod dece s tipom 1 dijabetesa melitusa

  • Postizanje i održavanje optimalne glikemijske kontrole u cilju prevencije dugoročnih komplikacija bolesti
  • Smanjivanje učestalosti neposrednih neželjenih delovanja:
  • izbegavanje hipoglikemija
  • izbegavanje neželjenog porasta u telesnoj masi

Pitanja?

  • Kakva je stvarna situacija u pogledu postizanja željenog stepena metaboličke kontrole kod dece i adolescenata sa tipom 1 dijabetesa melitusa ?
  • Koji su glavni činioci koji utiču na stepen metaboličke kontrole ?
  • Da li primena insulinskih analoga može da dovede do poboljšanja glikemijske kontrole ?
  • Izmene u režimu ishrane i fizičke aktivnosti u vezi s uvođenjem insulinskih analoga ?

Rezultati trogodišnjeg istraživanja (period 1995. – 1998. god.) Hvidore studijske grupe o pedijatrijskom dijabetesu (Eur J Pediatr 2003; 162: 22-29)

Multicentrična studija sa ciljem procene uticaja režima insulinske terapije na:

  • metaboličku kontrolu
  • učestalosti teških hipoglikemija
  • napredovanja u težini

Tri grupe ispitanika:
I. trajno na režimu sa 2 injekcije insulina
II. trajno na režimu sa ≥ 4 injekcija insulina
III. prelazak sa 2 na ≥ 4 injekcija insulina


 

     
      Rezultati Hvidore studije (1995. – 1998. god.)
  • Nezadovoljavajući stepen metaboličke kontrole kod brojnih adolescenata bez obzira na insulinski režim (HbA1c <7,6% samo kod 17,5%)
  • Pogoršana metabolička kontrola u svim grupama (HbA1c u 1995. g. 8,7%; u 1998. g. 8,9%)
  • Izostaje poboljšanje čak i u grupi koja je prešla sa 2 na ≥ 4 injekcija u toku dana (3)
  • Povećanje doza insulina
  • Porast BMI – najveći kod devojaka i u grupi 3 (3,5 kg/m2).

Činioci koji utiču na glikemijsku kontrolu kod mladih osoba s tipom 1 DM (DIABAUD) (Diabetes Care 2001; 24: 239)

Koncentracija HbA1c povezana sa:

  • Uzrastom
  • Režimom insulinske terapije
    - 10,1% na konvencionalnoj terapiji
    - 8,2 % na intenzivnoj terapiji
  • Indeksom telesne mase (BMI)
  • Socijalnim prilikama
  • Postojanjem dijabetesa u porodici


 

     
      Navedena iskustva ukazuju da je primena intenzivnije insulinske terapije može dovesti do poboljšanja glikemijske kontrole, ali je ona još uvek značajno udaljena od optimalne !

Insulinski analozi s brzim delovanjem u lečenju dece i adolescenata sa T1DM
- željena svojstva -
  • Insulinski analog s brzim delovanjem treba da obezbedi:
    - Brzu apsorpciju
    - Vrhunac delovanja u vreme vrhunca apsorpcije ugljenih hidrata
    - Sigurnost u pogledu neželjenih delovanja
  • Glavna uloga u postizanju optimalne glikemijske kontrole:
    - Ograničavanje postprandijalne hiperglikemije

Insulinski analozi dugim delovanjem u lečenju dece i adolescenata sa T1DM
- željena svojstva -

  • Insulinski analog s dugim delovanjem treba da ima:
    - Spor i ravnomeran nivo apsorpcije
    - Produženo delovanje
    - Nisku varijabilnost delovanja kod jedne osobe
    - Sigurnost u pogledu neželjenih delovanja
  • Glavna uloga u postizanju optimalne glikemijske kontrole:
    - Ograničavanje preprandijane (jutarnje) hiperglikemije

     
             
  Iskustva u primeni insulinskih analoga kod dece i adolescenata s T1DM   Rezultati studija u pogledu:
  • Farmakokinetske osobenosti
  • Uticaja na kvalitet glikemijske kontrole
  • Učestalosti hipoglikemija – posebno važna kao potencijalni rizik za kognitivni razvoj
  • Uticaja na telesnu masu – posebno važno u pubertetu
     
     
  Farmakokinetske osobenosti  



Farmakokinetika insulina detemir kod dece, adolescenata i odraslih sa T1DM
  • Prosečan farmakokinetski profil insulina detemir sličan u sve tri dobne grupe
  • Manja ukupna varijabilnost farmakokinetike insulina detemir u odnosu na NPH insulin

Iskustva u primeni insulinskih analoga kod dece i adolescenata s T1DM
 

     
  Uticaj na kvalitet metaboličke kontrole  





Poređenje efikasnosti primene insulina glargin pre doručka i pre spavanja kod dece i adolescenata s tipom 1 dijabetesa
 
  HbA1c (%)  
  Glargin pre doručka Glargin pre spavanja
Bazalno 9,4 ± 2,5 9,2 ± 2,1
Tri meseca 8,4 ± 0,8 8,8 ± 1,7
Šest meseci 8,0 ± 0,9 8,9 ± 2,2
     
             
  Učestalost hipoglikemija  


 
     
  Uticaj na telesnu masu  

Prednosti insulina aspart u odnosu na regularni humani insulin potvrđene u kliničkoj praksi
  • Brži početak delovanja
  • Jednaka efikasnost kada se primeni posle obroka
    - u odnosu na davanje pre obroka
    - u odnosu na regularni insulin dat 30 minuta pre obroka
  • Poboljšan ukupni 24-časovni glikemijski profil.
  • Manja incidencija noćnih hipoglikemija.
  • Sigurnost delovanja – iskustva u svetu od 1998. godine
  • Bolja dugoročna glikemijska kontrola - održava se ³ 36 meseci

Indikacije za primenu insulina aspart kod dece

  • Postprandijalna hiperglikemija
  • Noćne hipoglikemije
  • Problem odlaganja obroka posle injekcije insulina
  • Manja zavisnost od užina
  • Uzimanje velikih užina koje dovode do neželjenog porasta težine
  • Kod male dece koja jedu nepredvidljivu količinu hrane u obroku
  • Izostanak značajnog poboljšanja HbA1c
  • Insulinska pumpa
  • Dijabetes u trudnoći

Efikasnost brzo-delujućih analoga primenjenih posle obroka

  • Od značaja kod male i preškolske dece kod koje se ne može predvideti unos hrane
  • Obezbeđuju bolji metabolički profil u odnosu na regularni insulin dat pre obroka

Primena brzodelujućih insulinskih analoga pomoću insulinske pumpe

  • Mogućnost poboljšanja efikasnosti insulinske terapije1
  • Niža učestalost zapušavanja katetera u odnosu na regularni insulin
  • Nije dokazana veća učestalost ketoacidoze2

Brzo-delujući analog insulin NovoRapid (insulin aspart) odobrene za primenu u trudnoći (31. jul 2006. god. u EU)
U kontrolisanoj studiji kod 322 trudnice s T1 DM insulin aspart je pokazao značajne prednosti u odnosu na humani insulin:1

  • Opšti rizik od hipoglikemija manji za 28%
  • Manju učestalost prevremenih porođaja
  • Smanjen rizik od hipoglikemije kod novorođenčadi koje su zahtevale terapiju

Glavni principi ishrane kod dece na terapiji sa regularnim, odnosno brzodelujućim analogom insulina
Regularni insulin:

  • Obrok 30 minuta posle injekcije
  • Manji sadržaj UH u glavnim obrocima
  • Obavezna užina s UH
  • Neophodno poštovanje razmaka između obroka

Brzo-delujući analog:

  • Obrok odmah posle injekcije
  • Najveći deo UH u glavnim obrocima
  • Izostavljanje ili užina s manje UH
  • Poštovanje razmaka između obroka od manjeg značaja

Osnovni principi poboljšavanja postprandijalne glikemijske kontrole kod dece na terapiji sa brzo-delujućim insulinskim analogom

  • Izračunavanje preprandijalnog bolusa insulina na osnovu procene sadržaja ugljenih hidrata u obroku
  • Primena korekcione doze insulina u slučaju preprandijalne hiperglikemije

Nedostaci brzo-delujućih analoga insulina u odnosu na regularni insulin

  • Kasna postprandijalna hiperglikemija - dugačak interval između obroka
    Moguća rešenja:
    • Uvođenje jutarnje injekcija izofan insulina
    • Primena insulinskog analoga s dugim delovanjem
  • Hiperglikemija pre večere – najčešće prouzrokovana uzimanjem poslepodnevne užine
    Moguća rešenja:
    • Povećavanje doze bazalnog insulina
    • Primena još jedne injekcije brzo-delujućeg analoga pre užine
    • Zamena brzodelujućeg analoga regularnim insulinom pre ručka

Doziranje brzo-delujućih analoga u vezi sa fizičkom aktivnošću ne razlikuju se u odnosu na humane insuline

  • U cilju prevencije hipoglikemije potreban:
    - obrok sa više ugljenih hidrata pre, u toku i posle fizičke aktivnosti
  • Rizik od hipoglikemije postoji:
    - u slučaju da vežbanje sledi neposredno posle injekcije
    - posebno intenzivno
  • U slučaju hiperglikemije:
    - efikasna primena korekcione doze insulina
     
     
  Zaključci  

Primena brzodelujućih analoga u pedijatrijskoj uzrasnoj grupi:

  • Danas već postoje brojna iskustva
  • Od koristi u rešavanju različitih problema glikemijske kontrole
  • Praćena manjom učestalošću hipoglikemija, posebno onih koje nastaju noću
  • Omogućuje postizanje optimalne postprandijalne glikemijske kontrole uz obavezno određivanje sadržaja ugljenih hidrata u obroku
  • Nije praćena većim rizikom od hipoglikemija u toku i posle fizičke aktivnosti u odnosu na humani insulin

Primena dugodelujućih analoga u pedijatrijskoj uzrasnoj grupi u poređenju sa NPH insulinom:

  • Stepen poboljšanja HbA1c sličan
  • Niži i znatno predvidljiviji nivo glukoze u plazmi posle gladovanja
  • Niži rizik od (posebno noćnih) hipoglikemija
  • Niži BMI uz primenu insulina detemir
  • Niska učestalost neželjenih delovanja
     
                   
                   
 
 
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
                   
  (C) Copyright 2006-2012. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar.       Developed by Infotrend