Novolet zamena
 
   

DIABETES ZAJEČAR
Društvo za borbu protiv šećerne bolesti "Zaječar"
 

   
           
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Vaša pisma | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
 
 
    23. maj 2006.
Stručni sastanak

 

TERAPIJA DIJABETESA TIPA 2
Značaj pravovremene adekvatne primene insulinske terapiji

Program sastanka

  • Hiperglikemija: patofiziologija i klinički značaj
    Prof dr Radivoj Kocić
  • Pravovremeno adekvatno uvođenje insulina u terapiji tipa 2 dijabetesa
    Prof dr Slobodan Antić
  • Praktični prikaz slučajeva - radionica
    Doc dr Milica Pešić
  • Uloga PEN brizgalica u sprovođenju terapije tipa 2 dijabetesa
    NovoNordisk AD, Predstavništvo Beograd i Hemofarm AD
  • Uloga samokontrole u sprovođenju terapija tipa 2 dijabetesa
    ADOK farmacija, generalni zastupnik za Roche Diagnostics
     
 
Sastanak je organizovalo Društvo za borbu protiv šećerne bolesti - Zaječar u saradnji sa NovoNordiskom AD,
Hemofarmom AD i ADOK farmacijom. Prisustvovalo je četrdesetak doktora iz Zaječarskog okruga  
 
         
  Pogledajte:
Fotografije sa predavanja
 

Pravovremeno adekvatno uvođenje
insulina u terapiji tipa 2 dijabetesa

Prof dr Slobodan Antić,
Klinka za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, KC Niš

 
         
       
       
       
           
      TERAPIJA TIPA 2 DIJABETESA
 
  • Pristup terapiji: ciljne vrednosti nivoa glikemije i HbA1c, lipoproteina, arterijskog pritiska i telesne težine
  • Nemedikamentna terapija
  • Medikamentna terapija
    - poremećaja glikoregulacije
    - poremećaja metabolizma lipoproteina
    - povišenog arterijskog pritiska
  • Postupci samokontrole i edukacije u vezi praćenja efekata terapije
  • Principi organizacije dijabetološke zaštite u vezi praćenja efekata terapije
Ciljne vrednosti glikemije i HbA1c

U terapiji pacijenta sa tipom 2 dijabetesa neophodno je definisati individualne ciljne vrednosti glikemije HbA1c u skladu sa sledećim kriterijumima:
Nizak
vaskularni
rizik
Makro-
vaskularni
rizik
Mikro-
vaskulrni
rizik
HbA1c (%) < 6,5 > 6,5 > 7,0
Samokontrola glikemije
(mmol/l)
     
preprandijalno < 5,5 > 5,5 > 6,0
postprandijalno < 7,5 > 7,5 > 9,0
 
           
      Postprandijalna glikemija i KV komplikacije
u tip 2 DM

 
  • PPG utiče sa 70% na procese glikozilacije i zato je značajna za razvoj komplikacija, pogotovo što najveći deo dana se nalazimo u post prandijalnom stanju1.
  • PPG je uzrok endotelne disfunkcije i povećanog oksidativnog stresa2.

1. Hanfeld M. et al. Nutr Metab Cardiovs Dis 12:98-107, 2002
2. Coriello et al. Diabetologia 44:834-838, 2001.

 
           
      Sniženje PPG smanjuje mortalitet u tip 2 DM
 
  • Sniženje PPG za 2 mmol/l smanjuje mortalitet za 21% u slučaju kada je PPG>7,8mmol/l ili za 29% ako je >11,1mmol/l.

The DECODE Study Group Diabetes Care 26:688-95, 2003.

   
           
       

TERAPIJA DIJABETESA
 

  • Ishrana
  • Fizička aktivnost
  • Samokontrola
  • Oralna antihiperglikemijska sredstva
  • Insulin
 
         
      Oralna antihiperglikemijska sredstva
  • Insulinska sekrecija
    - sulfonilureja
    - meglitinidi
  • Insulinska senzitivnost
    - bigvanidi
    - tiazolidindioni
  • Apsorpcija glukoze
    - inhibitori alfa-glukozidaze
 
           
      Terapija tipa 2 dijabetesa
Medikamentna terapija

 
  • Uvesti terapiju oralnim antihiperglikemijskim agensima:
    Kada je i pored adekvatne nemedikamentne terapije:
    - u gojaznih pacijenata:
      glikemija našte > 6,0 mmol/l, HbA1c > 6,5%
    - u negojaznih pacijenata:
      glikemija našte > 7,0 mmol/l, HbA1c > 7,5%
  • Početak terapije:
  • u gojaznih pacijenata:
    - stimulatori insulinske senzitivnosti + nemedikamentna terapija
  • u negojaznih pacijenata:
    - stimulatori insulinske sekrecije + nemedikamentna terapija
Ograničenja terapije oralnim agensima insulinskim sekretagogima u tipu 2 dijabetesa
 
  • Optimalni odgovor obično kratkotrajan
  • Ograničena fleksibilnost terapije (teško korigovati postprandijalnu hiperglikemiju bez hipoglikemije)
  • U celini, ograničena upotrebljivost u agresivnom tretmanu radi postizanja ambicioznih ciljnih vrednosti glikemija

    G. Bolli, 2003
 
           
     
INSULINSKA TERAPIJA
 
   
      Preparati insulina

A. Dužina delovanja
  početak maksimum dužina
kratkodelujući 1/2 h 2-4 h 6 h
srednjedelujući 2-4 h 6-12 h 18-24 h
dugodelujući 4-5 h 18-24 h 24-36 h


B. Poreklo - struktura

  • svinjski
  • goveđi
  • humani

C. Prečišćenost

  • kristalizacija
  • hromotagrafija
     
Preparati insulina
perspektive

 
  • Insulinski analozi
  • Inhalacioni insulin
     
Insulinski analozi
 
  • Kratkodelujući
    - insulin aspart (NovoRapid)
    - insulin lispro
  • Srednjedelujući
    - glargin (Lantus)
    - insulin detemir (Levimir)
  • Kombinovano dejstvo
    - bifazni aspart insulin (NovoMix 30)

Vidovi primene

  • Konvencionalna
  • Intenzivirana
    - Intenzivirana konvencionalna (4-5x)
    - kontinuirana supkutana (SCII)
    - kontinuirana intraperitonealna
    - kontinuirana intravenska
  • Kombinovana

 

 
           
      TIP 2 DIJABETESA insulinska terapija

PREPORUKE:

  • kombinovana terapija oralni agens + insulin
    - oralni agens: sulfonilureja, meglitinid, metformin, inhibitor alfa glukozidaze
    - insulin: srednjedelujući preparat
  • monoterapija insulinom
    - konvencionalna insulinska terapija (fiksne mešavine)

    Nacionalni vodič kliničke prakse, Diabetes mellitus, 2002
Konvencionalna insulinska terapija
 
  • DNEVNA DOZA: 0,3-0,7 jed/kgTT
  • ODNOS srednjedelujući / kratkodelujući: 2:1 - 4:1
  • PODELA U DVE POJEDINAČNE DOZE,
    JUTARNJU I VEČERNJU:
    a) dnevna doza veća od 30 jed
    b) hiperglikemija u toku noći i ujutro
    c) nestabilnost bolesti sa smenjivanjem hipoglikemije i hiperglikemije
    d) gotovo uvek
  • ODNOS jutarnja / večernja doza: 2:1 - 4:1
 
           
      Terapija tipa 2 dijabetesa
Terapija insulinom
 
  • Uvesti kombinovanu terapiju oralni antihiperglikemijski agens + insulin:
    - kada je primenjena maksimalna doza oralnog agensa
    - kada postoji odstupanje od ciljnih vrednosti glikemija samo u delu dnevnog profila
  • Uvesti monoterapiju insulinom:
    - kada je i pored maksimalne doze oralnih agenasa i adekvatne nemedikamentne terapije / edukacije glikemija našte > 7,0mmol/l, HbA1c > 7,5%
  • U pacijenata sa tipom 2 dijabetesa, monoterapija insulinom se uvodi kada se trajno ne mogu ostvariti ciljne terapijske vrednosti glikemije i HbA1c i pored dosledne primene odgovarajuće nemedikamentne terapije i maksimalne doze oralnih agenasa, odnosno nakon neuspeha kombinovane terapije oralni antihiperglikemijski agens + insulin.
Rana adekvatna insulinska terapija u tipu 2 dijabetesa
Optimalno podešavanje terapije

"... kada nije postignuto adekvatno lečenje hiperglikemije, neophodno je nove terapijske procedure uvesti ranije (posle perioda podešavanja od 2-3 meseca), a ne kasnije (posle 1-2 godine neadekvatne glikoregulacije)"

WordWideWorking group, 2002

 
           
      Mehanizmi povoljnog uticaja insulinske terapije
  • Smanjenje kardiovaskularnih efekata hiperglikemije
  • Smanjenje produkcije slobodnih radikala i laktata posle infarkta miokarda / moždanog udara
  • Smanjenje produkcije cirkulišućih masnih kiselina
  • Adekvatna insulinizacija u toku stresa
  • Povoljan efekat na endotelnu disfunkciju
  • Smanjenje inflamatornih markera
  • Vazodilatatorni efekti

    G. Bolli, 2003

 
           
      Principi ranog adekvatnog uvođenja i sprovođenja insulinske terapije u tipu 2 dijabetesa (I)
 
  • Stanje glikoregulacije na medikamentnoj terapiji tipa 2 dijabetesa se sveobuhvatno evaluira u intervalu od 2-4 meseca
  • U evaluaciji stanja glikoregulacije posebno je važna samokontrola dnevnih profila glikemije urađenih najmanje jednom u 15-30 dana zavisno od vida medikamentne terapije
Principi ranog adekvatnog uvođenja i sprovođenja insulinske terapije u tipu 2 dijabetesa (I)
 
  • U slučaju postojanja hiperglikemije prema kriterijumima za glikoregulaciju iz Nacionalnog vodiča kliničke prakse Diabetes mellitus na terapiji maksimalnom dozom odgovarajućih oralnih agensa, treba uvesti insulinsku terapiju optimalno posle 4 meseca a najduže posle 6 meseci trajanja poremećene glikoregulacije
 
 
      Principi ranog adekvatnog uvođenja i sprovođenja insulinske terapije u tipu 2 dijabetesa (III)
 
  • Insulinsku terapiju u tipu 2 dijabetesa treba po pravilu započeti kao kombinovanu terapiju oralni agens + insulin, a u slučaju neuspeha kombinovane terapije treba preći na monoterapiju insulinom po pravilu u vidu dve dnevne doze.
  • U slučaju postojanja hiperglikemije nakon podešavanja doza na kombinovanoj terapiji oralni agens + insulin, treba uvesti insulinsku monoterapiju optimalno posle 4 meseca a najduže posle 6 meseci trajanja poremećene glikoregulacije.
Principi ranog adekvatnog uvođenja i sprovođenja insulinske terapije u tipu 2 dijabetesa (IV)
 
  • Insulinsku terapiju sprovoditi humanim insulinom ili insulinskim analozima
     
  • U slučaju nemogućnosti korigovanja hiperglikemije posle podešavanja doza na terapiji humanim insulinima, treba uvesti terapiju insulinskim analozima optimalno posle 4 meseca a najduže posle 6 meseci trajanja poremećene glikoregulacije
 
           
           
      ZAKLJUČAK
  1. Rano i adekvatno otpočinjanje terapije insulinom u DMT2 sprečava nastanak komplikacija, poboljšava kvalitet i produžava dužinu njihovog života.
  2. Neophodno je poštovati osnovne principe iz vodiča o otpočinjanju terapije insulinom u DMT2
  3. Terapija se otpočinje sa jednom ili najčešće dve dnevne doze fiksne kombinacije insulina/pen Th/Novopen III, Novolet, Flexpen
  4. Samokontrola / Accu check/ je od velikog značaja
   
           
       
 

Fotografije sa predavanja

   
      Seminar je održan u sali Zaječarskog okruga
 
 
     
Prof dr Radivoj Kocić


Zainteresovana publika


Prof dr Slobodan Antić


Predavači

 
           
                   
 
 
      | Home | O Udruženju | Pitanja i saveti | Kontakt | Donacije | Linkovi | Sadržaj |  
                   
  (C) Copyright 2006-2012. Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar.       Developed by Infotrend